Jedna "gorka" priča, za pomoć u probavi obilnih uskršnjih delicija… Napomena: Svi likovi i događaji u priči su plod mašte autora.
Noć je beše mirna, a nebo se osulo zvezdama. Pored reke utaborila se karavana na putu za zapad . Žene su na vatri pekle pun tiganj slanine, dok se iznad druge vatrice već pušilo lonče s vrelom i svežom kafom. Muškarci su tiho razgovarali u dokolici, sipajući viski iz čuturica u šolje, netremice motreći u pravcu prerije odakle su vrebali razni uljezi, na dve ili četiri noge.
Nešto pre ponoći iz mraka se začuše pucnji i topot kopita. Putnici iz karavana, brzo su se probudili i u magnovenju uzvratiše vatru! Oko njihovih glava fijukala je tanad, kuršumi su se zabijali u arnjeve kola, konji su se propinjali ,a neki se dali u bekstvo.
Napadači su bili brojniji, pa se razvila borba prsa o prsa…Sevala se sečiva, pesnice su pogađale u pleksus i brade, a žene nisu batalile vreme, već su vriskom i galamom terale napadače, koji su videvši da je otpor prejak, uzmicali kroz žbunje u preriju…
Ovo bi mogao biti početak bilo kojeg „ pisanog romana“ iz Zlatne serije, čiji su glavni junaci bili Vajat Erp i drugi pozitivci, a „crtani romani“ imali su jaku reprezentaciju – Teks Viler, Kit Teler, Komadant Mark, Zagor…
Svima je zajedničko bilo da su štampani u Gornjem Milanovcu, što znači da su i kauboji i Indijanci i lopovi i šerifi, svi redom govorili ekavicom na srpskom jeziku !?
U ono vrijeme, da posegnem za evanđeljevskim izričajem, nama klincima to nije bilo nimalo važno. Štoviše meni je bila fina podloga za savladavanje jezika bratstvojedinstvenih nam naroda…
Ako izuzmemo te jezične vratolomije, to se štivo čitalo bolje i više nego bilo kakva školska lektira, upijalo se sve, a neke fraze iz tih romana i stripova dan dana se čuju iz usta „računajte na nas generacija“, poput one zajebancije: Mirko, pazi metak! Hvala Slavko, spasao si mi život !?